Ljubiteljima fudbala maj mesec sigurno nije jedan od omiljenih jer se u njemu završavaju sve velike lige i evropska klupska takmičenja, a samim tim i sezona sportskog klađenja, te ostaje onaj period tokom leta kada se zadovoljstva moraju pronalaziti u drugim ligama, ili čak i u nekim drugim stvarima, i nekim drugim uživo klađenjima. No, i to prođe vrlo brzo dok se slegnu svi utisci o onome što se u ovogodišnjim šampionatima događalo.
Što se tiče evropskih takmičenja, Liga Evropa je završena, a predstoje nam još dva finala koja će nam doneti pobednike i potvrditi ili demantovati naše prognoze i želje. Ajntraht iz Frankfurta je u ovom takmičenju konstanto dobrim igrama stigao do trofeja posle mnogo godina i tako sprečio da slavni Glazgov Rendžers dobije i evropsku potvrdu svog potpunog popravka iz fudbalskog pakla. Tim Filipa Kostića je uspeo da posle spektakularne partije protiv Barselone savlada i Vesthem da bi u finalu nakon prave taktičke borbe uspeo da tek nakon penala savlada škotskog velikana.
No, to je sve bio uvod u ono što nas čeka ove nedelje, a to su finala Lige konferencije i finale koje se ove klupske sezone najviše i čeka, a to je završnjica Lige šampiona. U sredu, 25. maja u Tirani će biti odigran finalni meč u takmičenju Lige konferencije između Rome i Fejenorda. Dva tima su se ove godine pokazala najboljima u ovom takmičenju, te su i zasluženo stigla do ovog finala. Suze Žozea Murinja nakon pobede nad Lesterom u polufinalu najbolje govore o tome koliko je njemu i njegovim igračima značio prolaz u finale, i koliko bi im tek značilo osvajanje ovog takmičenja. To bi zaista bio veliki uspeh za ovaj klub i osvajanje trofeja posle mnogo godina, a istovremeno bi bio i podstrek za narednu sezonu u kojoj bi ambicije posle svega ovoga sigurno porasle. Posle dosta lutanja, možda se konačno put ka uspešnoj Romi vidi, a trofej bi to samo i potvrdio. No, do te pobede je potrebno odigrati najbolje u poslednjoj utakmici, a Roma je ove godine pokazala u evropskim takmičenja sjaj starog velikana italijanskog fudbala. Sa druge strane, ni Fejenordu nije bilo lako da dođe do ove utakmice jer se već u četvrfinalu susreo sa praškom Slavijom koju je uz dosta muke uspeo da eliminiše. Nakon toga ih je u polufinalu čekao još jedan velikan, Olimpik iz Marseja, a prva utakmica koju su ovi rivali odigrali, i koju je Fejenord dobio rezultatom 3:2 će ostati upamćena kao jedna od najboljih ove sezone. U drugoj utakmici su uspeli da sačuvaju tu minimalnu prednost i tako se plasiraju u finale gde neće biti podređeni iako pred sobom imaju jednu takvu ekipu kao što je Roma.
A nakon toga, u subotu 28. maja sledi još jedan evropski spektakl. Na stadionu u Parizu će se sastati Liverpul i Real Madrid u finalu Lige šampiona koje će predstavljati pravi vrhunac ovogodišnje sezone. Nema poklonika fudbalskih čari koji ovaj meč ne očekuje sa neobičnim nestrpljenjem jer se nada utakmici za pamćenje. Verovatno je najlakše onima koji nisu navijači niti jednog od klubova jer će mirnije glave moći da dočekaju i gledaju fudbalsko nadmetanje ova dva evropska velikana. Biće to borba ekipa koje zajedno imaju skoro dvadeset “ušatih” trofeja, iz stare ili nove ere, i iza kojih stoji armija navijača ne samo iz Španije i Engleske već širom sveta. Klubovi u ovo finale ulaze sa različitim raspoloženjima. Liverpulu je titula izmakla gotovo u poslednjim trenucima engleske Premijer lige jer je njihov veliki rival, Mančester Siti uspeo u desetak minuta drugog poluvremena da preokrene rezultat postigavši tri gola i tako stigne do pobede. Ekipi Jirgena Klopa to sigurno nije lako palo, te bi trebalo obratiti pažnju i na tu činjenicu kada se govori o njihovoj pripremljenosti za ipak najvažniji meč u sezoni. Vraćao se Liverpul i iz težih situacija, te im ovo ne bi bio prvi put da se uzdignu posle jednog rezultata koji nisu očekivali. Ekipa vrhunskih individualaca na čelu sa Salahom i Maneom koju je i ove godine izvanredno predvodio nemački stručnjak neće tek tako želeti da propusti priliku da posle tri godine ponovo dođe do najvećeg evropskog trofeja. Sa druge strane će imati verovatno najvećeg evropskog fudbalskog giganta ma koliko mnogi ne voleli da to i priznaju. Jednostavno, Real Madrid predstavlja instituciju koja ne samo da može da se pohvali izvanrednom istorijom u kojoj je uspela da pet puta zaredom pobedi u najznačajnijem evropskom takmičenju već je tu i sadašnjost koja neoborivo pokazuje da su najtrofejniji evropski klub u novom milenijumu. Uspeh koji su ostvarili osvajanjem tri uzastopne Lige šampiona verovatno dugo neće biti nadmašen, i na tome im je potrebno zaista čestitati. No, sigurno se nemali broj neće složiti oko njihovog učešća u ovogodišnjem takmičenju jer će mnogi isticati argument neverovatne sreće – pored neospornog fudbalskog umeća – koju su imali na putu do finala. Setimo se samo dvoboja u osmini finala protiv Pariz Sen Žermena gde su u drugoj utakmici imali dva gola minusa, i praktično bili pred eliminacijom. Onda je jedna greška Donarume i faul koji pri tome nije sviran nad njim sve promenilo, i Real je Madrid u furioznom finišu uspeo da eliminiše Parižane. Onda su u prvoj utakmici četvrfinala protiv Čelzija bili ubedljivi da bi u revanšu bili gotovo eliminisani gubivši 0:3. Onda je splet okolnosti, talije i fudbalskog talenta opet došao do izražaja, te su uspeli da postignu jedan gol, uvedu utakmicu u produžetke, i tamo izbore prolaz. Onda je došla ona čudesna utakmica u Mančesteru protiv Sitija u polufinalu koja je pokazala zašto je fudbal “najvažnija sporedna stvar na svetu”. Bez obzira koliko su igrači oba tima u tom trenutku koštali, pokazali su partiju koja će moći da se godinama kasnije emituje kao gotovo.
