IVANA CVETKOVIĆ – Za nju ne postoje nerešivi problemi i neuspesi, jer da su ikada postojali, ona sada ne bi bila to što jeste i tu gde jeste.

Ivana Cvetković je dobro poznato lice grada na Đetinji. Stariji sugrađani je znaju, a deca – obožavaju. Za nju ne postoje nerešivi problemi i neuspesi, jer da su ikada postojali, ona sada ne bi bila to što jeste i tu gde jeste. Ivana je pre svega majka, prijatelj, učiteljica, pedagog, potpredsednica Udruženja građana “Era”, organizator Međunarodnog dečjeg festivala folklora “Licidersko srce”, a od nedavno i na čelu Osnovne škole “Nada Matić” u Užicu. Njena najveća ljubav nakon porodice je folklor.

“Ljubav prema folkloru je krenula još iz mlađih razreda osnovne škole. Naime, moj divni učitelj Matović Momir Mošo, nas je naučio prvim koracima narodnih igara. Igrali smo ersko kolo, kačerac, kolubarac, Divna, divna, makazice… još se sećam priredbi iz osnovne škole. Nakon toga sam počela sa igram u KUD-u Sevojno, prvo u trećoj postavi, pa ubrzo u drugoj i prvpj. Od 1994. do 2002.godine sam bila aktivan igrač, pevač i solista u KUDu Sevojno. Godine 2002. smo pošli drugim putem, ali opet folklornim i zajedno sa još 9 poznavalaca folklora i narodne umetnosti, osnovali smo Udruženje ERA. I evo me tu i danas, da sa mlađim naraštajima čuvamo i negujemo kulturnu baštinu Srba.”

Zanimalo nas je kao mlada igračica, gledajući svoje koreografe, zamišljala da bi nekada želela da bude na njihovom mestu.

“Uvek sam želela sa budem učiteljica, i idol mi je bio učitelj Mošo. To me je opredelilo ka prosveti. A naravno, ta želja da delim svoje znanje sa decom je bila prisutna stalno.Tako da je odgovor da, razmišljala sam o tome. I prvu priliku da stanem ispred grupe dece – igrača mi je dao 2000. godine Goran Paunović, dugogodišnji umetnički rukovodilac KUD-a Sevojno i koreograf. Od 2002. taj posao se nastavio i u Eri, gde i danas radim najlepši posao na svetu.”

Imali smo priliku da posmatramo Ivanin rad sa decom na probi Udruženja građana “Era”, i zaključili smo da Ivanu deca vole, poštuju je i što je najbitnije – veruju joj. Učinilo nam se da je i ona toga svesna. A šta Ivana kaže na to?

“Osećaj je posebno lep. Velika je to odgovornost, ali i čast i ponos. Deca u Eru dolaze iz ljubavi – neko voli da se druži, neko da igra/svira/peva, neko voli drugaricu/druga, ali je svakako ljubav pokretačka sila. Uglavnom smo srećni i nasmejani, ali je katkad potrebno podeliti i tugu, nekad moramo biti ozbiljni, ali važno je da budemo dosledni, pošteni i otvoreni za saradnju i razgovor, Tako se svaki problem može rešiti. Mi odnose sa igračima gradimo na međusobnom poverenju. Najlepše od svega je kada se nakon nekoliko godina igrači vrate sa fakulteta u naše Užice, i namenski dođu u Eru da se pozdrave sa nama. To je naša tradicija za božićne praznike. Tada mi je srce puno.”

Međunarodni dečji festivala folklora „Licidersko srce“ ima uspešan i ustaljen tok u kom je Ivana jedna od osnivača i organizatora.

“Licidersko srce je Erino čedo. Već 13 godina se trudimo da budemo na visini zadatka, ali i da damo nešto novo i drugačije. Posebno nam je drago što je i Grad Užice prepoznao značaj festivala i daje mu podršku kao suorganizator, kao i brojne institucije naše države. Nije lako, ali se trudimo da festival bude lična karta ne samo Ere, već i čitavog užičkog kraja. Veoma sam ponosna što sam deo njegove organizacije.”

Znamo da nije lako biti vidljiv kao društveno odgovoran. Pitali smo je da li ste se kroz život kao žena(devojka) sa jakom ličnošću, stavovima i ambicijom, susretala sa neprijatnim društvenim i emotivnim situacijima zbog toga?

“Razmišljajući o odgovoru na ovo pitanje, setila sam se brojnih situacija što iz perioda dok sam bila u Gimnaziji ili kasnije na Učiteljskom fakultetu. Bila sam večiti borac za pravdu i zaduženo lice za “ispravku krivih Drina”. Bilo je raznih iskušenja i manje prijatnih situacija, ali kako vreme prolazi, učim da se sa nima nosim i da snagu i energiju usmeravam aktivnostima i osobama koje su mi najvažnije. Trudim se da svojim aktivnostima i odlukama učinim drugima i sebi život lepšim, da dam doprinos u sferama kulture i obrazovanja, i da ne povredim nekoga na bilo koji način. Ali ko radi, može i da pogreši. Važno je da greške nisu načinjene namerno, i da se o njima može diskutovati iraditi na njihovom otklanjanju. Biti vidljiv kao društveno odgovoran i posvećen nije lako, u vremenu kada polovične informacije imaju više medijskog prostora od pravih, ali sam ubeđena da su znanje, rad i dobri međuljudski odnosi na kojima insistiram moj znak prepoznavanja, i to je ono što ne može niko da nam oduzme.”

Ivana je od nedavno postala direktorka Osnovne škole “Nada Matić” i verujemo da joj nije lako da uskladi sve svoje obaveze.

“Tačno je da sam sada u još jednoj novoj ulozi, i ni malo nije lako. Pri tom ne smem nikako zaboraviti onu najvažniju ulogu, da sam mama devojčice od 10 godina. Ali za sada, zahvaljujući pre svega podršci i razumevanju kolega Gorana i Vlasta i asistenata u Eri, kao i kolektiva u Osnovnoj školi “Nada Matić”, poslovne obaveze se nauštrb slobodnog vremena postižu. Najviše mi nedostaje vreme za porodicu, još uvek tražim balans između poslovnog privatnog. Želim posebno da naglasim da mi je porodica veliki oslonac i mirna luka, gde uvek nađem novu snagu.”

Od Ivane uvek možemo da čujemo samo lepe i pozitivne stvari. Pa, koja bi to poruka bila mladim ljudima koji bi želeli da se ostvare poput nje?

“Da slede snove, da veruju u sebe, da se obrazuju i da ne odustaju. Važno je da nauče da gledaju na dešavanja i situacije iz više uglova, i da olako ne procenjuju ljude i njihova dela. Često nije sve onako kako nam na prvi pogled izgleda. A žeim im da ostvare dva cilja – da žive sa onim koga vole i rade posao koji vole. To je ključ unutrašnjeg zadovoljstva.”